Wednesday, June 26, 2013

Sanjam majku kako mi plete pletenicu, njene ruke mekše od pamuka, dodiruju moju kosu, a moja kosa smeđa i duga, kakvu sam imala u prvom razredu Gimnazije......Ne vidim joj lice samo osjetim njenu blizinu, ništa ne govori samo plete i uzdiše......Ja je pitam zašto uzdišeš majko, a ona kaže,...Brinem se za vas četvero, kako ćete kroz život.....i još mi kaže,...ako ja umrem, brini se za njih troje, jer ti si najstarija.....To mi je rekla i ja se probudih....U snu nisam znala da sam je davno izgubila, da ustanem sa stolice, da je zagrlim, izljubim i da se s njom ispričam.....Kako bi se samo s majkom ispričala....Hvala ti Bože što si mi majku poslao u san, makar na tren da jo čujem glas..

No comments:

Post a Comment